Pitali smo… Ivana Jevtovića

Na biciklističkom festivalu Beograd Velograd sreli smo Ivana Jevtovića, glumca, biciklistu i frontmena grupe Deca loših muzičara. Pročitajte šta Ivan misli o biciklizmu u Beogradu, svojim prvim biciklističkim iskustvima i koje alternative predlaže gradskim vlastima u Beogradu. Uživajte!
2014-06-14 17.20.39

Da li sećate svog prvog bicikla?

Naravno da se sećam mog prvog bicikla, u stvari to i nije bio samo moj bicikl već naš – moj i mog brata Rastka. Naravno, narandžasti Rog sa osnovnom opremom, bez ikakvih dodataka, redovno pran i podmazivan.

Sa koliko godina ste naučili da vozite bicikl?

Na njemu sam i naučio da vozim u šestoj godini, koji mesec pre polaska u prvi razred Osnovne škole 25. maj, na Novom Beogradu. Tada smo stanovali u MZ Sutjeska, u okviru bloka 33 odmah pored Genex kula,tzv. Zapadne kapije Beograda i u središtu kocke sastavljenje od četiri osmospratnice postoji divno igralište i kvadratna staza za šetanje odnosno vožnju biciklom. Tu je Vladimir Jevtović po drugi put trčao uz lelujavo pokretanje drugog sina Ivana.

Aktivan ste rekreativac – da li koristite bicikl i kao prevozno sredstvo?

Moja velika želja i potreba je da cele godine vozim bicikl do pozorišta i drugih poslova, nekad zbog vremena to nije moguće,ali u moj Atelje 212 se lagano provučem između parkiranih džipova mojih kolega i parkiram i ja bajs ispred stolarske radionice, gde nikome ne smeta.

Kažu da vožnja bicikla zapravo aktivira sve neophodne mišiće i dobro utiče na koordinaciju pokreta, zbog čega ga preporučuju kao sredstvo u razvoju dece. Da li se nešto slično primenjuje možda i na akademiji u okviru nekog predmeta? Koje sve sportove učite na akademiji?

Na Akademijama širom Srbije a i u bivšoj Jugi postoje tri predmeta koji angažuju celo telo svakog studenta: Scenski pokret, Akrobatika i Scenske borbe. Na časovima tih predmeta se u tri godine studiranja pretpostavlja povećavanje telesnih moći i savladavanje raznih veština, pored osnovnih elemenata tih programa tu su i pantomima, razni plesni koraci, break dance, gimnastičke vežbe i figure, elementi aikida, karatea, boksa…

2014-06-14 17.20.33

Da li Vam se čini da se bicikl ponovo vraća na velika vrata u Srbiju, i šta je po Vama potrebno da bi zaživeo u potpunosti u navikama sugrađana?

Mislim da su biciklisti uvek i bili jedan od zaštitnih znakova ovog grada. Beograd je jedan od najuzbudljivijih gradova za vožnju – dve reke, mnogo brda i brdašaca, zanimljive ulice, sokaci i parkovi. Retko koji grad može toliko da se diči svojim potpuno različitim kvartovima. Ali država mora još mnogo da uradi, nije pokazala nikakvo razumevanje i to u najskorijim prilikama kakva je bila preuređenje Bulevara kralja Aleksandra. Gde je staza za bicikliste? Zar su važniji stolići nekog kafića od divne prilike da se nesmetano spustimo Bulevarom?

Sa rastućim problemom parkiranja i saobraćaja u gradovima kod nas, bicikl nudi ozbiljnu alternativu kao prevozno sredstvo. Šta je po Vama potrebno kao uslov da bi više ljudi koristilo tu opciju? (primer Holandije)

Davno sam bio u Holandiji, naravno i tada je u Amsterdamu bilo staza i mnogo biciklista, ali sam skoro radio u Kopenhagenu i bio prezhvalan kolegi iz pozorišta koji mi je pozajmio bajs na par dana. Predivno – uz svaki kolovoz, tu je i staza za bicikl, pritom biciklisti imaju u većini situacija prednost u odnosu na automobile i autobuse. To je jedini način da se Beograd razvije u pravu metropolu, fali nam i metro, ali po mom mišljenju gradske vlasti moraju da zabrane ulaz civilima sa kolima, pogotovo motorima, u krug dvojke i da izgrade staze za nas bicikliste. Sredili bi veliki deo zdravstvenih tegoba naših sugrađana, smanjili bi zagađenost vazduha, smanjio bi se broj saobraćajnih nezgoda i možda najvažniji motiv za gradske moćnike – Beograd bi bio još privlačniji za turiste koji se na forumima jedino žale upravo na saobraćaj.

Vladimir Ćurčić/ bajsologija.rs

Komentari