Pedaliranje – više od aplikacije za bicikliranje!

, / 03.10.2017
Miloš i Dina su u martu ove godine počeli sa svojim projoektom Pedaliranje. Sada su u polufinalu takmičenja i na nama koji vozimo bicikle je da ih podržimo da prođu dalje a mi da dobijemo aplikaciju za bicikliranje u gradu. Pročitajte šta su nam sve spremili.

Ovog proleća pokrenuli ste projekat Pedaliranje, koji ste prijavili na Superste kampanju. Dokle ste stigli sa prijavom i o čemu se zapravo radi?

Upravo tako. U martu 2017. prijavili smo se na konkurs koji je Erste Banka objavila sa fondacijom Dokukino u kom se realizuju inovativni projekti mladih u iznosu od 500 000 dinara. Za sada smo u trideset polufinalista takmičenja i čekamo glasanje zajednice koje će se održati od 4. do 11. oktobra. Za tu fazu nam je potrebna vaša podrška, i potrebno nam je da glasate za našu ideju na platformi superste.net.

Nakon glasanja nadamo se da ćemo ući u dvadeset finalista od kojih će žiri odabrati deset ideja koje će biti realizovane.

Naša ideja je stvaranje aplikacije za mobilne telefone koja će sadržati sve važne podatke neophodne za lakšu i lepšu vožnju bicikla. Ovom aplikacijom želimo da olakšamo bicikliranje po gradu biciklistima i biciklistkinjama, ali i da ljude koji uopšte ne voze bicikl upoznamo sa lokacijama biciklističkih staza, servisa, parkinga, pumpi… i time ih podstaknemo da izađu na ulicu i voze bicikl.

Kako mi se čini, ako vaš projekat zaživi, imaćemo nešto slično fejsbuku za bicikliste, dajte nam malo detalja o opcijama koje će imati aplikacija.

Dina: Naša ideja je da stvorimo aplikaciju koja će olakšati svakodnevnu vožnju bicikla po Beogradu, a sa druge strane dodatno uvezati bicikliste i biciklistkinje, ojačati i proširiti biciklističku zajednicu u našem gradu. Aplikacija će pored mape biciklističkih staza i važnih punktova koji su potrebni za vožnju (lokacije servisa, bike shopova, parkirališta, kompresora i česmi) sadržati i komponentu društvene mreže: korisnici će moći da chatuju, razmenjuju informacije sa terena, ugovaraju grupne vožnje prema svojim preferencijama, željenoj ruti, fizičkoj spremi… Korisnici će moći da naprave svoj profil i da se pretražuju, razgovaraju, upoznaju i prave sopstvene „eventove“ za vožnju koji bi se pojavljivali kao notifikacija. U sledećoj fazi razvoja aplikacije želeli bismo da omogućimo korisnicima da sami ažuriraju postojeću mapu. Nadamo se da će na taj način aplikacija zaista zaživeti kao neka vrsta male društvene mreže za bicikliste, jer smo svesni koliko je učinkovit format društvenih mreža danas. Meni lično je više puta falilo društvo za vožnju jer često ne mogu da vozim sa Milošem rute koje on obično vozi vikendom – moj MB nije toliko brz kao njegov drumaš, a i mnogi moji prijatelji „casual“ biciklisti su mi se žalili da bi više vozili bicikl kada bi imali društvo, jer su u suprotnom lenji.


Razvoju aplikacije ste pristupili vrlo ozbiljno i otvorili ste prostor za druge bicikliste i biciklistkinje da daju svoje ideje i predloge kako bi aplikacija mogla da izgleda, bilo je tu i nekih javnih događaja i sastanaka. Kakav je odziv i kakve ste reakcije dobijali do sada?

Miloš: Ne biste verovali, ali ideja se dopala baš svima kojima smo je predstavili. I ljudi koji voze svakog dana bicikl, i ljudi koji nikada ne voze su nam rekli da bi sigurno koristili aplikaciju. Različita udruženja i pojedinci su nam pružili podršku. Vi i druge platforme ste nam omogućili da se preko vas predstavimo što nam jako znači, kao i na primer podrška Monike Lang koja je dizajnirala naš logo koji je zaista prelep i koji potpuno opisuje ono šta jesmo, ali i podrška ostalih udruženja i pojedinaca.

Mislimo da je jako važno da budemo otvoreni prema svim idejama jer ovo je nešto novo kako za nas u timu jer nikada nismo radili nešto slično, tako i za biciklističku zajednicu uopšte jer slična baza korisnih informacija nikada nije postojala. U svetu postoje slične aplikacije, ali mi ne možemo da prekopiramo njihovo iskustvo jer su različite navike biciklista i biciklistkinja u gradovima gde svako drugi ili treći vozi bicikl, i Beograda gde manje od 1% stanovnika svakog dana vozi bicikl. Mi pozivamo sve koji imaju neki komentar da nam pišu preko neke od društvenih mreža ili na mejl.

Vi ste u razvoju svoje aplikacije otvorili prostor za participaciju drugih, koji nisu inicijalno pokrenuli čitavu ideju. Koliko mislite da je otvaranje prostora za dijalog i nove perspektive u pogledu razvoja gradova bitan za to brže stizanje do rezultata koji priželjkujemo – da Beograd konačno prestane da bude grad koji je podređen isključivo automobilima?

Dina: Participacija, dijalog, umrežavanje, razmena iskustava i pozitivnih praksi jesu ključni! Za mene je biciklizam zaista jedna vrsta svakodnevnog aktivizma, a za učinkovito aktivističko delovanje neophodni su solidarnost i otvorenost. U Beogradu postoje već brojne organizacije koje aktivno godinama rade da iole poprave biciklističku infrastrukturu – ako bi „Pedaliranje“ kroz korišćenje IT tehnologije moglo da doprinese da se Beograd bar malo približi ostalim gradovima na mapi održivog razvoja, to smatramo kao doprinos postojećim naporima zajednice. Za to je neophodna saradnja i sa drugim organizacijama (pa čak i sa onim koje se inicijalno ne tiču biciklizma, već i kulturnog aktivizma, ekologije, prostornog planiranja i pametnih upotreba tehnologija) ali i sa drugim gradovima u Srbiji koji su mnogo više bike-friendly nego Beograd. Razmena iskustava i primenjivanje tih znanja u vlastitom kontekstu je ono što stalno imamo na umu. U krajnjoj liniji, nije li slogan ovogodišnje Evropske nedelje mobilnosti bio „Deljenjem dobijamo više“?

Miloš: Jako je bitno da postoji komunikacija između različitih udruženja, klubova i institucija. U situaciji smo da su udruženja usko specijalizovana za neke svoje teme, da biciklističke klubove ne zanima saradnja sa udruženjima građana, a da su sportski savezi i gradske i republičke institucije potpuno nevezana priča. Mi smo organizovanjem prve Večeri Pedaliranja pokušali da okupimo zajednicu i dobili smo baš dobar odgovor s obzirom na vreme i tropske vremenske prilike koje su tada vladale Videli smo da zajednica ima potrebu za umrežavanjem i razmenom iskustava. U planu nam je da organizujemo još ovakvih druženja kako bi se svi mi koji volimo biciklizam i koji se bavimo njime umrežili.


Pored razgovora koje vodite sa biciklistima i biciklistkinjama, pravite i male gerilske akcije na biciklističkim stazama, čistite ih, obeležavate i zezate se. Zašto to radite i ko vam je to odobrio?

Dina: „Zašto toliko volite biciklizam i ko vam je to omogućio?“
Imali smo akciju čišćenja peska koji se godinama nagomilavao na jednoj krivini biciklističke staze kod Mosta na Adi i tom akcijom od pola sata drastično smo popravili kvalitet i bezbednost vožnje. Biciklistička staza oko Ade je najopterećenija staza u gradu, ali nemali broj puta dešavale su se nezgode zbog prašine na stazi koja dovodi do proklizavanja u krivini. Nije mnogo ali puno pomaže. To je bila super akcija, jer su nam prilazili/e brojni/e biciklisti i biciklistkinje i pridružili se čišćenju, a mnogi su nam čak i rekli da su se pitali kada će to već jednom biti sređeno. Na kraju se to sve pretvorilo u zezanje, druženje i pedalanje po gradu do 3 ujutru! Sa sve četkama i metlama na bajsevima!
Isto tako, u Kulturnom Centru GRAD smo u toku promocije „Četiri točka za jednu knjigu“ organizovali besplatan servis i „uradi sam“ demonstracije za sve posetioce promocije koji su taj dan došli biciklom u Savamalu. To je isto bilo jako zabavno, jer smo pričali sa malim Isidorom i Avom koji su prešli 1100 kilometara iz Nemačke do Beograda kako bi prikupili sredstva za prevod knjige „Pod istim krovom“. Miloš i Isidor (10 godina) su upoređivali svoja biciklistička iskustva i takmičili se čiji je bajs bolji, a obojica su se složili da je iz Nemačke mnogo bolje doći do Srbije bajsom umesto kolima
Miloš: Ko je odobrio Gradu da ništa ne radi?
Situacija sa biciklističkom infrastrukturom daleko je od sjajne pa i male gerilske akcije dosta popravljaju to stanje. Ja sam volontirao u Bike Kitchen Belgrade od početka do kraja njegovog postojanja (nažalost više ne radi) i znam koliko su male stvari važne za popravljanje ukupne slike. Puno znači kada nekome pokažete kako da popravi kočnicu ili da napumpa gumu jer će time bicikl biti bliži toj osobi i ona će sigurno više voziti bicikl.

Za kraj, recite nam kako možemo da vas podržimo u Superste kampanji, šta da lajkujemo, šta da šerujemo i kome da se javimo da biste dobili pare za izradu aplikacije?

Trenutno smo u fazi kada zajednica treba da kaže koliko je ideja super! Od 4. do 11. oktobra traje glasanje zajednice na platformi Superste.net. Da bi ste podržali ovu ideju, potrebno je da se u tom periodu ulogujete na platformu preko svog facebook-a, maila ili twittera i da nas podržite jednim klikom (srcem). To nam je za sada jako važno, jer od toga zavisi da li će ova ideja biti realizovana. Do tada lajkujte našu fb stranicu, šerujte je, pišite nam, sugerišite, i pozovite prijatelje da nas podrže
Mi znamo da će ova aplikacija doprineti razvoju biciklizma u Beogradu i potrebna nam je vaša pomoć u tome!

Razgovarao: Danilo Ćurčić/bajsologija.rs
Fotografije: Pedaliranje

Komentari
  • J

    Ne radi klik na srce.

  • J

    Ne radi klik na srce