Biciklima došli iz Milana u Zrenjanin na drugaričino venčanje!

, / 26.08.2019
Bojana Čavka i Masimilijano Bois već četiri godine svoj godišnji odmor provode putujući kroz Evropu na biciklima. Ove godine su planirali, kako kažu, jedno svežije putovanje, u Skandinaviju, ali plan su promenili.

– Kad smo čuli da nam se udaje drugarica Sandra, rešili smo da na njeno venčanje i svadbu, u Zrenjanin, dođemo biciklima iz Milana u kom živimo i radimo – priča za portal zrenjaninski.com Bojana Čavka.

Kako im je Sandra venčanje najavila tri meseca ranije, Bojana i Masimilijano su imali dovoljno vremena da isplaniraju turu jer, kako kažu, njima je putovanje godišnji odmor, pa žele da u njemu maksimalno uživaju.

– Analizirali smo biciklističke rute i videli da nam je za ovo putovanje najbolje da krenemo iz Švajcarske. Krenuli smo pre tri nedelje iz švajcarskog gradića Maloje, pa preko Austrije, Slovenije i Hrvatske, sa jednim izletom u Mađarskoj, stigli smo u Srbiju, odnosno u Nove Kozarce, odakle sam ja rodom – priča Bojana.

U Novim Kozarcima im je priređen svečani doček.

– Baš su nas iznenadili moji roditelji. Okupili su se rodbina, prijatelji, komšije i vrpcu smo presekli na cilju – smeje se Bojana, koja dodaje da nije verovala da će uspeti u ovom putovanju.

– Prešli smo 1.100 kilometara, a leto je bilo izuzetno vruće. I jako sam srećna što smo uspeli u ovom zaista velikom poduhvatu – dodaje ona.


Bojana Čavka izdvaja Švajcarsku kao zemlju koja je „bajk frendli“

Za svoja putovanja ovo dvoje avanturista koriste opremu namenjenu cikloturistima. Od svih zemalja koje su upoznali putujući na biciklima, izdvajaju Švajcarsku.

– Složili smo se da je Švajcarska zemlja koju bismo nazvali „bajk frendli“, pre svega zbog vode. Biciklistima je voda jako važna, a Švajcarska voda sa česme je najlepša voda koju smo u životu pili. A svuda ima česmi sa kojih se može natočiti. Francuske rute su fenomenalne, ali vode nigde, ni da se natoči ni da se kupi. Dešavalo nam se da se uzbrdo popnemo u selo, očajnički tražeći vodu, a da su sve prodavnice zatvorene – kaže Bojana i dodaje da su, s obzirom na to da su staze uglavnom pored reka, predeli kroz koje su prošli u svim zemljama predivni, a ljudi fini i gostoljubivi.

U Srbiju su ušli na prelazu Batina iz Hrvatske, i to im je bio najteži deo puta.

– Na ovom delu koji smo mi prešli, nažalost, nema biciklističkih staza, osim u samom gradu Somboru. Vozili smo glavnim putevima, po najvećoj vrućini, i to je bilo baš teško – opisuje naša sagovornica.

Bojana se u Milano vraća avionom, jer mora da stigne na posao. Masimilijano ne odustaje. On će biciklom iz Novog Sada pored Dunava krenuti do Slavonskog Broda, pa će pratiti Savu i pokušati da za pet dana, koliko mu je od godišnjeg odmora ostalo, stigne bar do Udina. Nada se da će u povratku videti više od Srbije.

– Kad pređemo 100 kilometara dnevno i zanoćimo u nekom hotelu, kažemo nikad više. A ujutru, kad se naspavamo, ne možemo da dočekamo da krenemo. Zato mislim da od godišnjih odmora na biciklima nećemo odustati – završava Bojana lepu biciklističku priču.

Jer do povratka, ostalo im je još da uživaju u svadbenom veselju svoje drugarice Sandre i njenog izabranika Ivana, zbog kojih su Bojana i Masimilijano i prevalili put od 1.100 kilometara na dva točka.

IZVOR: zrenjaninski.com

Komentari